„Ала веје, веје“ – Д. Лукић

 

Ала веје, веје,
шта маримо ми,
дрва има, није зима,
па се слатко спи.

А кад сутра сване,
опет веје снег,
саонице за узице –
сложно сви на брег.

Лете, лете санке,
лете као зрак,
са врх брега, преко снега,
док не падне мрак.

 

 

ПОЗНА ЈЕСЕН

 

ПОЗНА ЈЕСЕН

Суморан и влажан јесењи дан  се тмури и прети да уништи читаву природу.

Сунце ујутру закасни, успава се, а увече раније крене на починак. Сиви кишни дани постају све краћи. Хладан ветар снажно звижди кроз пуста поља и између већ оголелих грана дрвећа.

Небо је мутно и тужно зато што је природа опустошена. Једино зелена борова шума као да пркоси и хладноћи, и киши, и ветру. Ветар је страшно љут штоније успео да јој украде ни један зелени игличасти листић.

Деца грабе сваки сунчани тренутак за своје игре и враголије.

 

ПОЗНА ЈЕСЕН

Позна јесен је крупним корацима ушетала у мој град.Она се потпуно одомаћила и заузела сваки његов кутак.

Њени помоћници су: хладан ветар, досадна киша, густа магла и ледена слана. Свако од њих је у природи урадио свој део посла. Ветар је оголио гране дрвећа и траву прекрио тепихом од сувог лишћа.Магла и слана су уништиле разнобојно цвеће. Киша је све прекрила влагом и блатом.

ПОЗНА ЈЕСЕН

 

ПОЗНА ЈЕСЕН

Суморан и влажан јесењи дан  се тмури и прети да уништи читаву природу.

Сунце ујутру закасни, успава се, а увече раније крене на починак. Сиви кишни дани постају све краћи. Хладан ветар снажно звижди кроз пуста поља и између већ оголелих грана дрвећа.

Небо је мутно и тужно зато што је природа опустошена. Једино зелена борова шума као да пркоси и хладноћи, и киши, и ветру. Ветар је страшно љут штоније успео да јој украде ни један зелени игличасти листић.

Деца грабе сваки сунчани тренутак за своје игре и враголије.

 

ПОЗНА ЈЕСЕН

       Позна јесен је крупним корацима ушетала у мој град.Она се потпуно одомаћила и заузела сваки његов кутак.

Њени помоћници су: хладан ветар, досадна киша, густа магла и ледена слана. Свако од њих је у природи урадио свој део посла. Ветар је оголио гране дрвећа и траву прекрио тепихом од сувог лишћа.Магла и слана су уништиле разнобојно цвеће. Киша је све прекрила влагом и блатом.

Јесен је отерала наше лепе птице, Људе је натерала да се сакрију у своје домове, поред топлих пећи.

Неће она још дуго владати нашим крајем. Замениће је зима која је још хладнија , али јој се деца ипак радују.

Преузето: http://ljilja969.blogspot.com